Ugovor o poklonu predstavlja jedan od načina prenosa imovine sa jednog lica na drugo bez novčane naknade. U praksi se najčešće zaključuje između članova porodice, posebno kada roditelji žele da poklone stan ili kuću svojoj deci, ali se može koristiti i u drugim situacijama, poput poklanjanja zemljišta, novca, vozila ili drugih stvari i prava.
Iako poklanjanje imovine na prvi pogled deluje kao jednostavan postupak, važno je unapred razmotriti pravne, poreske i naslednopravne posledice. Neophodno je utvrditi ko može da pokloni imovinu, koja dokumentacija je potrebna, kako se ugovor zaključuje i na koji način poklonoprimac stiče pravo svojine.
Posebnu pažnju treba posvetiti situacijama u kojima je predmet poklona nekretnina, jer je tada potrebno ispuniti propisane formalnosti kako bi prenos vlasništva bio pravno valjan.
U nastavku saznajte šta je ugovor o poklonu, kako izgleda postupak njegovog zaključivanja, koji troškovi mogu nastati i na šta treba obratiti pažnju pre donošenja odluke o poklanjanju imovine.
Šta je ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu je pravni posao kojim jedno lice, poznato kao poklonodavac, drugom licu, odnosno poklonoprimcu, daje određenu stvar ili pravo bez naknade, uz nameru da uveća njegovu imovinu.
Osnovna karakteristika ovog ugovora jeste da poklonoprimac ne mora da plati cenu za imovinu koju dobija. Za razliku od kupoprodaje, kod koje kupac plaća ugovorenu cenu, kod poklona se imovina prenosi besplatno.
Da bi poklon bio ostvaren, potrebno je da postoji namera poklonodavca da nešto pokloni, kao i prihvatanje poklona od strane poklonoprimca. Drugim rečima, poklon se ne zasniva samo na jednostranoj želji jednog lica, već je potrebno da druga strana prihvati ono što joj se poklanja.
Ugovor o poklonu može se odnositi na različite vrste imovine, u zavisnosti od prirode predmeta poklona i zakonskih uslova koji se primenjuju.
Najčešći primeri su:
- Poklanjanje stana ili kuće detetu.
- Prenos vlasništva nad zemljištem na člana porodice.
- Poklanjanje dela nepokretnosti drugom licu.
- Poklanjanje novca ili vrednih pokretnih stvari.
- Poklanjanje vozila.
- Prenos određenih imovinskih prava bez naknade.
Pre zaključivanja ugovora važno je proveriti da li poklonodavac ima pravo da raspolaže predmetnom imovinom i da li postoje ograničenja koja bi mogla da utiču na prenos.
Ko može da zaključi ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu mogu zaključiti fizička lica koja ispunjavaju zakonske uslove za preduzimanje odgovarajućeg pravnog posla. U određenim okolnostima poklonodavac ili poklonoprimac može biti i pravno lice, u skladu sa pravilima koja se primenjuju na konkretan slučaj.
U porodičnim odnosima najčešće se sreću ugovori o poklonu između roditelja i dece, supružnika, baka i deka i unuka, kao i drugih srodnika.
Na primer, roditelj može odlučiti da svom detetu pokloni stan kako bi mu obezbedio mesto za stanovanje ili unapred uredio imovinske odnose u porodici. Slično tome, baka ili deka mogu pokloniti zemljište ili drugu nekretninu svom unuku.
Međutim, činjenica da su ugovorne strane članovi iste porodice ne znači da ne postoje pravne i poreske obaveze. Naprotiv, potrebno je proveriti formu ugovora, uslove za prenos vlasništva i eventualno pravo na poresko oslobođenje.
Posebnu pažnju treba obratiti kada je poklonodavac u braku, kada nekretnina predstavlja zajedničku imovinu supružnika ili kada pravo svojine pripada većem broju lica. U takvim situacijama potrebno je utvrditi ko ima pravo da raspolaže imovinom i čija saglasnost može biti potrebna.
Ugovor o poklonu nekretnine – šta treba da znate?
Poklanjanje nekretnine predstavlja jedan od najčešćih razloga za zaključivanje ugovora o poklonu. Ovakav ugovor može se odnositi na stan, kuću, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište ili drugi objekat odnosno nepokretnost.
Kod prenosa nekretnine važno je da ugovor bude sastavljen u odgovarajućoj formi i da sadrži sve podatke neophodne za identifikaciju ugovornih strana i nepokretnosti.
Ugovor o poklonu nepokretnosti u Srbiji mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Običan pisani ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ne ispunjava uslove za punovažan prenos nepokretnosti.
Pre zaključivanja ugovora preporučljivo je proveriti podatke o nekretnini u katastru nepokretnosti, uključujući podatke o vlasniku, površini, vrsti nepokretnosti i eventualnim upisanim teretima ili ograničenjima.
Ovo je naročito važno kada se poklanja samo idealni deo nekretnine, kada postoji više suvlasnika ili kada je pravo svojine stečeno nasleđivanjem, kupovinom ili na drugi način koji zahteva dodatnu proveru dokumentacije.
Treba imati u vidu i da poklanjanje nekretnine ne mora automatski značiti da poklonodavac mora odmah da se iseli iz stana ili kuće. Ako želi da nastavi da živi u nekretnini nakon prenosa vlasništva, potrebno je unapred razmotriti odgovarajući način pravnog uređenja tog odnosa.
Kako se zaključuje ugovor o poklonu?
Postupak zaključivanja ugovora zavisi od vrste imovine koja se poklanja. Kada je predmet poklona nekretnina, potrebno je sprovesti propisane javnobeležničke formalnosti, a zatim omogućiti upis prava svojine poklonoprimca u odgovarajući registar.
Uobičajeni koraci obuhvataju sledeće.
1. Priprema potrebnih podataka i dokumentacije
Najpre je potrebno prikupiti podatke o poklonodavcu, poklonoprimcu i predmetu poklona. Kod nekretnina to obično uključuje podatke iz katastra i dokumentaciju koja potvrđuje osnov sticanja prava svojine, ukoliko je potrebna.
2. Sastavljanje ugovora
Ugovor treba da sadrži jasne podatke o ugovornim stranama, precizan opis predmeta poklona, izjavu o nameri poklanjanja i prihvatanju poklona, kao i druge odredbe koje su važne za konkretan slučaj.
Ako poklonodavac želi da zadrži određena prava nakon prenosa vlasništva, potrebno je pažljivo urediti i taj deo ugovora.
3. Obraćanje javnom beležniku
Kod poklanjanja nepokretnosti ugovor se potvrđuje kod nadležnog javnog beležnika u zakonom propisanoj formi. Javni beležnik proverava ispunjenost uslova za preduzimanje radnje i postupa u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.
4. Upis prava svojine
Nakon sprovedenog postupka, ugovor predstavlja osnov za upis prava svojine poklonoprimca u katastar nepokretnosti, pod uslovima propisanim zakonom.
Javni beležnik dostavlja ispravu nadležnim organima elektronskim putem u skladu sa važećim pravilima. Ipak, korisno je naknadno proveriti da li je upis sproveden i da li su podaci u katastru pravilno evidentirani.
Pravilan redosled koraka smanjuje rizik od grešaka i naknadnih komplikacija.
Koja dokumentacija je potrebna za ugovor o poklonu?
Dokumentacija zavisi od vrste imovine, statusa ugovornih strana i konkretnih okolnosti slučaja. Zbog toga nije moguće sastaviti jedinstvenu listu koja će biti dovoljna u svim situacijama.
Kada se poklanja nekretnina, najčešće je potrebno pripremiti:
- Važeće identifikacione dokumente ugovornih strana.
- Podatke o nepokretnosti koja je predmet poklona.
- Podatke o upisanom vlasniku i obimu njegovog prava svojine.
- Dokumentaciju o osnovu sticanja nepokretnosti, kada je potrebna.
- Dodatne isprave ili saglasnosti ako to zahtevaju okolnosti konkretnog slučaja.
Ako se poklanja suvlasnički deo, potrebno je precizno utvrditi koliki udeo pripada poklonodavcu i šta je tačno predmet prenosa.
Ukoliko je nekretnina stečena tokom braka, može biti potrebno razmotriti da li ona predstavlja posebnu ili zajedničku imovinu supružnika. Sam upis jednog supružnika kao vlasnika ne mora u svakoj situaciji značiti da nekretnina predstavlja njegovu isključivu imovinu.
U slučaju da je poklonodavac ili poklonoprimac maloletno lice, lice pod starateljstvom ili lice koje ne može samostalno da preduzima određene pravne radnje, primenjuju se posebna pravila i mogu biti potrebne dodatne saglasnosti.
Najbolje je da se dokumentacija proveri pre zakazivanja javnobeležničke radnje kako bi se izbegli nepotrebni odlasci i odlaganje postupka.
Koliko košta ugovor o poklonu?
Troškovi zaključivanja ugovora o poklonu zavise od više faktora, uključujući vrstu imovine, njenu vrednost, obim i složenost ugovora, kao i eventualne dodatne pravne i administrativne radnje.
Kod poklanjanja nekretnine mogu nastati sledeći troškovi:
- Naknada javnog beležnika za propisanu javnobeležničku radnju.
- Trošak sastavljanja ugovora, ako se ta usluga posebno naplaćuje.
- Troškovi pribavljanja potrebne dokumentacije, ako postoje.
- Troškovi upisa prava svojine, u skladu sa važećim pravilima.
- Eventualni porez na nasleđe i poklon.
Ukupan iznos nije isti u svim slučajevima. Na primer, poklanjanje stana veće vrednosti može imati drugačiji troškovni tretman od poklanjanja pokretne stvari manje vrednosti.
Važno je razlikovati naknadu za javnobeležničku radnju od poreza na poklon. Čak i kada postoji pravo na poresko oslobođenje, mogu postojati drugi troškovi povezani sa zaključenjem ugovora i upisom prava svojine.
Zbog toga je pre zaključivanja ugovora korisno zatražiti informaciju o očekivanim troškovima i proveriti da li postoje posebne okolnosti koje utiču na njihov obračun.
Da li se plaća porez na poklon?
Poklanjanje imovine može dovesti do obaveze plaćanja poreza na nasleđe i poklon, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu Republike Srbije.
Da li će porez biti plaćen i koliki će biti njegov iznos zavisi, između ostalog, od vrste imovine, vrednosti poklona i srodstva između poklonodavca i poklonoprimca.
Kod poklona između članova porodice mogu se primenjivati zakonom predviđena poreska oslobođenja. Na primer, za određene poklone između lica koja se nalaze u prvom naslednom redu postoji oslobođenje od poreza na nasleđe i poklon, pod uslovima propisanim zakonom.
Za druga lica poreski tretman može biti drugačiji. U pojedinim slučajevima primenjuju se stope od 1,5% ili 2,5%, u zavisnosti od naslednog reda i drugih zakonskih okolnosti.
Zato nije dovoljno samo utvrditi da je imovina poklonjena. Potrebno je proveriti i da li postoji obaveza plaćanja poreza, ko je poreski obveznik i da li su ispunjeni uslovi za oslobođenje.
Kod poklona nepokretnosti koje se prenose na osnovu ugovora potvrđenog kod javnog beležnika, isprava se dostavlja nadležnim organima u okviru propisanog postupka. Za druge vrste poklona mogu važiti drugačija pravila u pogledu prijavljivanja i utvrđivanja poreske obaveze.
Preporučljivo je proveriti aktuelne propise i konkretan poreski tretman pre zaključenja ugovora, posebno kada se poklon daje licu koje nije bliski srodnik.
Da li ugovor o poklonu može da se raskine ili opozove?
Jedno od važnih pitanja odnosi se na mogućnost da poklonodavac naknadno zatraži povraćaj poklonjene imovine.
Ugovor o poklonu ne može se jednostavno poništiti samo zato što se poklonodavac predomislio. Kada je ugovor punovažno zaključen i kada je poklon realizovan, za povraćaj imovine potrebno je postojanje odgovarajućeg pravnog osnova.
U određenim okolnostima može postojati mogućnost opoziva poklona, na primer zbog naročito teškog ponašanja poklonoprimca prema poklonodavcu ili zbog ozbiljnog osiromašenja poklonodavca, zavisno od primenljivih pravila i konkretnih okolnosti.
Takođe, ugovor može biti predmet spora ako postoje razlozi koji utiču na njegovu punovažnost, poput nedostatka potrebne poslovne sposobnosti, mana volje ili neispunjavanja zakonom propisanih uslova forme.
Važno je razlikovati raskid ugovora, opoziv poklona i poništenje ugovora. To nisu uvek isti pravni instituti i svaki od njih ima posebne uslove i posledice.
Ako postoji spor u vezi sa poklonjenom imovinom, potrebno je analizirati sadržaj ugovora, okolnosti njegovog zaključenja i važeće propise. Bez takve analize nije moguće pouzdano zaključiti da li postoji pravo na povraćaj poklona.
Da li poklonodavac može da nastavi da koristi poklonjenu nekretninu?
Poklonodavac koji želi da pokloni stan ili kuću svom detetu, a da pritom nastavi da živi u toj nekretnini, treba unapred da razmotri kako će njegovo pravo korišćenja biti zaštićeno.
Prenosom prava svojine na poklonoprimca poklonodavac može izgubiti mogućnost da samostalno raspolaže nekretninom kao njen vlasnik. Zbog toga je važno da se unapred uredi pitanje stanovanja i korišćenja nekretnine nakon poklona.
U zavisnosti od konkretne situacije, može se razmotriti ugovaranje i upis odgovarajućeg prava plodouživanja ili prava stanovanja, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.
Takvo rešenje može biti značajno kada roditelj poklanja stan detetu, ali želi da zadrži pravo da u njemu živi do kraja života ili da ga koristi pod određenim uslovima.
Odredbe koje uređuju takva prava treba pažljivo formulisati. Nije dovoljno osloniti se na usmeni dogovor ili pretpostavku da će član porodice uvek dozvoliti poklonodavcu da nastavi da koristi nekretninu.
Pravilno pravno uređenje odnosa može doprineti zaštiti interesa obe strane i sprečiti buduće nesporazume.
Kakve su posledice ugovora o poklonu za naslednike?
Poklanjanje imovine za života može imati značajne posledice na buduće nasleđivanje. Ovo pitanje je naročito važno kada poklonodavac ima više dece ili drugih lica koja bi mogla da ostvaruju nasledna prava.
Prema pravilima naslednog prava u Srbiji, određeni pokloni mogu se uzimati u obzir prilikom obračuna naslednih delova. Pored toga, pokloni mogu biti relevantni za utvrđivanje da li je povređeno pravo nužnih naslednika na nužni deo.
Nužni naslednici su lica kojima zakon, pod propisanim uslovima, garantuje pravo na određeni deo zaostavštine. U ovu grupu, između ostalih, spadaju potomci i bračni drug ostavioca, kao i druga lica koja ispunjavaju zakonske uslove.
To znači da činjenica da je neko dobio nekretninu na poklon za života poklonodavca ne isključuje automatski sva moguća prava drugih naslednika.
U zavisnosti od okolnosti, poklon može biti uračunat u nasledni deo poklonoprimca ili može biti relevantan za zahtev nužnih naslednika. Pravila se razlikuju u zavisnosti od vrste raspolaganja, odnosa između poklonodavca i poklonoprimca i sastava zaostavštine.
Zbog toga je posebno važno unapred razmotriti naslednopravne posledice kada roditelj želi da pokloni celokupnu imovinu jednom detetu, a ima i druge potomke.
U nekim situacijama može biti korisno razmotriti i druge pravne mogućnosti, kao što je ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji ima posebne zakonske uslove i pravne posledice. Izbor odgovarajućeg rešenja zavisi od porodičnih odnosa, cilja koji se želi postići i konkretne imovinske situacije.
Koja je razlika između ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju?
Ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju predstavljaju različite pravne poslove, iako se oba mogu odnositi na prenos imovine između članova porodice.
Kod ugovora o poklonu imovina se prenosi bez naknade, odnosno poklonoprimac ne preuzima obavezu da za uzvrat pruža izdržavanje kao protivčinidbu za poklon.
Kod ugovora o doživotnom izdržavanju, davalac izdržavanja preuzima obaveze izdržavanja i brige o primaocu izdržavanja, dok se prenos ugovorene imovine ostvaruje pod uslovima predviđenim tim ugovorom, po pravilu nakon smrti primaoca izdržavanja.
Razlika je važna i sa stanovišta naslednog prava. Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju po pravilu ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja na isti način kao imovina kojom je raspolagao poklonom, uz mogućnost pravnih sporova kada su ispunjeni zakonski uslovi.
Ugovor o poklonu zato nije uvek najpogodnije rešenje za osobu koja želi da prenese nekretninu, ali istovremeno očekuje da joj druga strana obezbedi stanovanje, negu ili izdržavanje.
Pre donošenja odluke važno je jasno utvrditi šta se želi postići i izabrati pravni posao koji odgovara stvarnoj nameri ugovornih strana.
Najčešće greške prilikom zaključivanja ugovora o poklonu
Iako se ugovor o poklonu često zaključuje između bliskih srodnika, određene greške mogu dovesti do ozbiljnih pravnih i porodičnih problema.
Jedna od čestih grešaka jeste nepotpuna provera vlasništva. Pre poklanjanja nekretnine treba utvrditi ko je njen vlasnik, da li postoje suvlasnici i da li je imovina opterećena određenim pravima ili ograničenjima.
Drugi problem može nastati kada poklonodavac ne razmotri posledice prenosa vlasništva. Osoba koja poklanja stan treba unapred da razmisli da li želi da zadrži pravo stanovanja ili neko drugo pravo korišćenja nekretnine.
Treća česta greška jeste zanemarivanje poreskih obaveza. Iako za određene poklone postoji poresko oslobođenje, to ne znači da se pravila mogu zanemariti ili da se oslobođenje primenjuje bez ispunjavanja zakonskih uslova.
Takođe, nije preporučljivo zanemariti interese drugih naslednika. Poklanjanje imovine jednom članu porodice može uticati na buduće nasledne odnose i dovesti do sporova ako se ne razmotre zakonska prava drugih lica.
Na kraju, važno je da ugovor bude sastavljen precizno i da odgovara stvarnoj nameri ugovornih strana. Nejasne odredbe, nepotpuni podaci ili neodgovarajuća pravna forma mogu otežati ostvarivanje prava i povećati rizik od sporova.
Zašto je važno potražiti stručnu pravnu pomoć?
Zaključivanje ugovora o poklonu može delovati jednostavno, naročito kada se imovina prenosi između roditelja i dece. Ipak, svaka imovinska situacija ima svoje specifičnosti koje je potrebno uzeti u obzir.
Stručna pravna pomoć može biti korisna prilikom provere vlasništva, pripreme ugovora, zaštite prava poklonodavca i poklonoprimca, razmatranja poreskih obaveza i procene mogućih naslednopravnih posledica.
Posebno je važno potražiti savet kada se poklanja nekretnina veće vrednosti, kada postoji više naslednika, kada poklonodavac želi da zadrži pravo stanovanja ili kada postoje nerešeni imovinski odnosi.
Pravovremena provera dokumentacije i pravilno sastavljen ugovor mogu pomoći da se izbegnu nepotrebni troškovi, nesporazumi i dugotrajni sudski postupci.
Rezime
Ugovor o poklonu predstavlja praktičan način da se imovina prenese na drugo lice bez novčane naknade. Najčešće se koristi za poklanjanje stanova, kuća, zemljišta i druge imovine između članova porodice, ali se može zaključiti i u drugim situacijama kada su ispunjeni zakonski uslovi.
Pre poklanjanja imovine važno je proveriti vlasništvo, pripremiti potrebnu dokumentaciju, utvrditi odgovarajuću formu ugovora i razmotriti troškove i poreske obaveze. Kod poklanjanja nekretnina potrebno je sprovesti propisanu javnobeležničku proceduru i obezbediti odgovarajući upis prava svojine.
Jednako je važno razmotriti da li poklonodavac želi da zadrži određena prava na nekretnini i kakve posledice poklon može imati na buduće nasledne odnose.
Dobro pripremljen ugovor o poklonu može doprineti sigurnijem prenosu imovine i smanjiti rizik od kasnijih nesporazuma. Zbog toga je pre donošenja konačne odluke preporučljivo proveriti sve pravne i poreske okolnosti konkretnog slučaja i, kada je potrebno, potražiti stručnu pravnu pomoć.
