Porez na kapitalnu dobit: Sve što treba da znate!

Pitanje poreza na kapitalnu dobit jedno je od najvažnijih pitanja sa kojima se susreću građani i investitori prilikom prodaje imovine u Republici Srbiji. Bilo da prodajete stan, kuću, poljoprivredno ili građevinsko zemljište, udeo u preduzeću (d.o.o.), akcije na berzi, investicione jedinice ili trgujete kriptovalutama, ovaj poreski oblik direktno utiče na to koliko će vam novca ostati nakon realizacije posla.

U praksi postoji ogroman broj nedoumica: šta se tačno smatra nabavnom cenom, kako se dokazuju ulaganja u nepokretnost, šta se dešava ako ste stan dobili na poklon ili nasledili, kako država tretira inflaciju, a kako digitalnu imovinu. Povrh svega, zakon pruža sasvim legalne mehanizme uz pomoć kojih poreska obaveza može biti drastično umanjena ili čak svedena na nulu.

U nastavku se nalazi detaljan i stručan vodič kroz Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG), sa konkretnim formulama, primerima, analizom sudske prakse i detaljnim uputstvima za poreske prijave.

Šta je zapravo kapitalni dobitak i pravna priroda poreza?

Porez na kapitalnu dobit spada u grupu poreza na dohodak građana. Njegova osnovna svrha nije oporezivanje samog vlasništva nad imovinom (što je domen godišnjeg poreza na imovinu), niti oporezivanje samog pravnog prenosa vlasništva (što je domen poreza na prenos apsolutnih prava ili PDV-a), već isključivo oporezivanje ekonomskog uvećanja vrednosti imovine koje je vlasnik realizovao u momentu njenog otuđenja.

Prema članu 72. Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG), kapitalni dobitak predstavlja pozitivnu razliku između prodajne cene prava, udela ili imovine i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom uz naknadu.

Ključni postulati iz definicije:

1. Prenos uz naknadu: Da bi porez na kapitalnu dobit nastao, mora postojati ekonomski promet – prodaja ili razmena imovine. Besteretni prenosi (poput klasičnog poklona gde primalac ništa ne plaća) u momentu poklanjanja ne podležu porezu na kapitalnu dobit kod poklonodavca, već podležu Zakonu o porezima na imovinu (porez na poklon) kod poklonoprimca.
2. Pozitivna razlika: Obaveza nastaje samo ukoliko je prodajna cena viša od nabavne cene.
3. Kapitalni gubitak: Ukoliko je prodajna cena niža od priznate nabavne cene, obveznik beleži kapitalni gubitak koji ima specifičan poreski tretman i može se koristiti kao odbitak.
4. Nema dobitka: Ako je prodajna cena jednaka priznatoj nabavnoj ceni, dobitka nema, ali zakonska obaveza podnošenja poreske prijave i dalje formalno postoji kako bi Poreska uprava donela rešenje kojim se konstatuje odsustvo obaveze.

Koja imovina podleže oporezivanju?

Zakon taksativno navodi koja imovinska prava podležu ovom režimu kada se prenose uz naknadu:

1. Stvarna prava na nepokretnostima: Pravo svojine na stanovima, kućama, poslovnim prostorima, garažama, pomoćnim objektima, kao i na svim vrstama zemljišta (poljoprivredno, građevinsko, šumsko).
2. Udeli u privrednim društvima i hartije od vrednosti: Prodaja vlasničkog udela u društvu sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), prodaja akcija otvorenih i zatvorenih akcionarskih društava, obveznica i drugih dužničkih ili vlasničkih instrumenata.
3. Prava industrijske i intelektualne svojine: Prodaja patenata, licenci, robnih marki, modela, žigova i autorskih prava.
4. Digitalna imovina: Kriptovalute (Bitcoin, Ethereum i sve ostale virtuelne valute) i digitalni tokeni, u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini koji je integrisan u ZPDG.
5. Investicione jedinice: Prenos i otkup investicionih jedinica otvorenih investicionih fondova i alternativnih investicionih fondova.

Poreska stopa i mehanizam obračuna poreske osnovice

Stopa poreza na kapitalnu dobit u Republici Srbiji je proporcionalna i iznosi 15%.

Ona se nikada ne primenjuje na ukupan iznos novca koji ste dobili od kupca, već isključivo na utvrđeni kapitalni dobitak.

Da bismo razumeli obračun, moramo raščlaniti dva osnovna elementa ove jednačine.

A. Kako se utvrđuje prodajna cena?

Prodajnom cenom se smatra ugovorena kupoprodajna cena navedena u overenom ugovoru, odnosno tržišna cena ukoliko ugovorena cena odstupa od realnih okolnosti.

Poreska uprava ima zakonsko diskreciono ovlašćenje: ukoliko proceni da je ugovorena prodajna cena niža od tržišne cene na toj lokaciji ili za tu vrstu imovine, ona ima pravo da odbaci ugovoreni iznos i da osnovicu utvrdi prema procenjenoj tržišnoj vrednosti. Za nepokretnosti se pri tome koriste parametri prosečnih cena ostvarenih u prometu na teritoriji te lokalne samouprave (podaci Republičkog geodetskog zavoda i interne poreske baze).

Ako se prenos vrši u stranoj valuti (najčešće u evrima kod nekretnina), preračun u dinare vrši se po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nastanka poreske obaveze (dan overe ugovora kod javnog beležnika).

B. Kako se utvrđuje nabavna cena?

Određivanje nabavne cene je najkompleksniji deo poreskog postupka i u potpunosti zavisi od pravnog osnova po kom je prodavac prvobitno stekao predmetnu imovinu:

1. Sticanje teretnim pravnim poslom (kupovina): Nabavna cena je cena koja je bila navedena u vašem ugovoru o kupovini kada ste vi kupovali tu imovinu, pod uslovom da je ugovor verodostojan i da postoji dokaz o uplati (bankarski izvod, priznanica ili overena klauzula o isplati cene).
2. Izgradnja objekta: Ako je obveznik sam gradio kuću, vikendicu ili zgradu, nabavnu cenu čini zbir dokumentovanih troškova izgradnje (građevinski računi, ugovori o građenju, overene situacije izvođača). Ukoliko građanin ne poseduje račune, Poreska uprava nabavnu cenu procenjuje na osnovu procenjene građevinske vrednosti objekta u vreme gradnje, umanjene za amortizaciju.
3. Nasleđivanje:
   • Ako je imovina nasleđena od ostavioca u prvom naslednom redu (roditelj, bračni drug), nabavna cena se izjednačava sa cenom po kojoj je ostavilac stekao tu imovinu. Poreska osnovica se dakle prenosi sa pretka na naslednika.
   • Ako je imovina nasleđena u drugom ili daljem naslednom redu, nabavnom cenom se smatra tržišna vrednost imovine na dan prijema nasleđa, koja je poslužila za obračun poreza na nasleđe.
4. Poklon:
   • Kod poklona u prvom naslednom redu primenjuje se princip istorijske nabavne cene poklonodavca.
   • Kod poklona od lica koja nisu u prvom naslednom redu, nabavnom cenom se smatra tržišna vrednost na dan prijema poklona na koju je plaćen porez na poklon.
5. Pretvaranje zajedničke svojine u susvojinu ili deoba: Nabavna cena se računa prema momentu kada je celovita imovina izvorno stečena u bračnoj ili porodičnoj zajednici.

Zakonska korekcija: Usklađivanje nabavne cene sa inflacijom (RZS indeks)

Jedan od najpovoljnijih mehanizama za poreske obveznike koji zakon izričito propisuje jeste indeksacija nabavne cene.

Zakon o porezu na dohodak građana nalaže da se nabavna cena nepokretnosti i udela usklađuje sa stopom rasta cena na malo, odnosno indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prodaje, a prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Zašto je ovo važno u praksi?

Ako ste stan kupili 2017. godine za 60.000 evra, a inflacija je kumulativno u međuvremenu iznosila recimo 35%, vaša zakonski priznata nabavna cena u poreskom bilansu neće iznositi 60.000 evra, već približno 81.000 evra.

Ukoliko taj stan danas prodate za 95.000 evra:

• Bez indeksacije: osnovica bi bila $95.000 – 60.000 = 35.000\text{ €}$, pa bi porez iznosio $5.250\text{ €}$.
• Sa zakonskom indeksacijom: osnovica je $95.000 – 81.000 = 14.000\text{ €}$, pa porez iznosi $2.100\text{ €}$.

Razlika u porezu je preko 3.000 evra u korist poreskog obveznika, i to u potpunosti u skladu sa zakonom.

Ulaganja koja povećavaju nabavnu cenu (Investiciono održavanje)

Pored inflatornog usklađivanja, zakon dopušta da se nabavna cena uveća za iznos kapitalnih ulaganja koja su trajno povećala vrednost objekta.

• Šta se priznaje: Kompletna rekonstrukcija instalacija (voda, struja, kanalizacija), ugradnja centralnog grejanja, termoizolaciona fasada, zamena kompletne spoljne stolarije, nadogradnja, promena krovne konstrukcije.
• Šta se NE priznaje: Tekuće održavanje (krečenje, zamena dotrajalih sanitarija istog ranga, čišćenje, popravke brava).
• Uslov: Ulaganja moraju biti pokrivena fiskalnim računima na ime vlasnika, ugovorima o izvođenju radova sa registrovanim pravnim licima ili preduzetnicima i dokazima o bezgotovinskom plaćanju.

Poreska oslobođenja: Kada se porez legalno NE PLAĆA?

Zakon prepoznaje situacije u kojima socijalni i ekonomski razlozi nadilaze potrebu za oporezivanjem. U tim slučajevima građani mogu ostvariti delimično ili stoprocentno poresko oslobođenje.

4.1. Pravilo desetogodišnjeg neprekidnog vlasništva (Član 72a ZPDG)

Ovo je najčešći i najjednostavniji vid poreskog oslobođenja. Zakon propisuje da se kapitalnim dobitkom uopšte ne smatra prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je obveznik imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje 10 godina pre dana prenosa.

• Koji datum je presudan za početak roka? Dan pravosnažnosti ugovora o kupovini, dan smrti ostavioca (kod nasleđa), dan overe ugovora o poklonu ili dan pravosnažnosti upotrebne dozvole kod novoizgrađenih objekata.
• Koji datum je krajnji? Dan zaključenja i overe novog kupoprodajnog ugovora kod javnog beležnika.
• Primer: Ako ste stan kupili 12. maja 2014. godine, a prodate ga 13. maja 2024. godine, porez na kapitalnu dobit je tačno 0 dinara, ma koliku razliku u ceni da ste ostvarili. Nema ograničenja u pogledu iznosa novca i nema obaveze da novac uložite u drugu nepokretnost.

4.2. Rešavanje stambenog pitanja (Član 79 ZPDG)

Ukoliko niste vlasnik nepokretnosti punih 10 godina, država vam omogućava poresko oslobođenje pod uslovom da novac od prodaje uložite u krov nad glavom.

Da bi se ovo oslobođenje ostvarilo, moraju biti kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

1. Prodaje se stambena nepokretnost (stan, porodična kuća ili zemljište sa izdatom građevinskom dozvolom za gradnju kuće).
2. Sredstva se ulažu u rešavanje sopstvenog stambenog pitanja ili stambenog pitanja članova uže porodice (bračni drug, deca, usvojenici, roditelji) sa kojima obveznik živi u zajedničkom domaćinstvu.
3. Obveznik ili članovi porodice nemaju drugu uslovnu nekretninu za stanovanje koja u potpunosti zadovoljava potrebe domaćinstva.

Postoje dva zakonska modaliteta ovog oslobođenja:

Modalitet A: Reinvestiranje u roku od 90 dana (Prethodno oslobođenje)

Ako u roku od 90 dana od dana prodaje stana uložite sredstva u kupovinu drugog stana ili kuće za stanovanje, oslobađate se plaćanja poreza srazmerno učešću uloženih sredstava u ukupno ostvarenoj prodajnoj ceni. Poreska prijava se podnosi u redovnom roku, ali se uz nju prilaže ugovor o kupovini novog stana i dokaz o prenosu novca. Poreska uprava donosi rešenje kojim se poreska obaveza otpisuje.

Modalitet B: Reinvestiranje u roku od 12 meseci (Pravo na refunkciju)

Ako u momentu prodaje niste pronašli odgovarajući stan i ne uspete da ga kupite u okviru prvih 90 dana, dužni ste da podnesete poresku prijavu, sačekate rešenje i platite pun iznos poreza na kapitalnu dobit.

Međutim, zakon vam daje rok od 12 meseci (365 dana) od dana prodaje. Ukoliko u tom roku kupite stan i uložite sredstva, stičete pravo da podnesete zahtev za refunkciju (povraćaj) plaćenog poreza. Poreska uprava je dužna da vam, nakon verifikacije dokumentacije, vrati uplaćeni novac na tekući račun.

Porez na kapitalnu dobit kod digitalne imovine (Kriptovalute i tokeni)

Zakonom o izmenama i dopunama ZPDG i usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini, Republika Srbija je među prvima u regionu normirala oporezivanje kriptovaluta.

Kako funkcioniše oporezivanje kriptovaluta?

Poreski događaj nastaje u momentu kada digitalnu imovinu otuđite uz naknadu:

• Prodajom kriptovalute za fiat novac (dinare, evre, dolare) i povlačenjem na bankarski račun.
• Korišćenjem kriptovalute za plaćanje robe i usluga (vrednost kupljene robe smatra se prodajnom cenom).
• Zamenom jedne digitalne imovine za drugu (tzv. krypto-to-krypto transakcija; formalno-pravno svaka zamena predstavlja prodaju prve valute po tržišnoj ceni i kupovinu druge).

Poreska stopa je standardnih 15%.

Problem utvrđivanja nabavne cene kod kripta

Najveći izazov za kripto-investitore jeste teret dokazivanja nabavne cene:

• Priznati dokazi: Izvod sa domaće licencirane kripto-menjačnice, izvod sa inostrane berze (Binance, Kraken, Coinbase) koji sadrži datum, tačnu količinu, cenu po jedinici i identifikator naloga povezan sa poreskim obveznikom, kao i izvod sa bankovnog računa koji dokazuje odliv novca prema berzi.
• Rudarenje (Mining): Kod majnovanja kriptovaluta nabavnu cenu čine dokumentovani troškovi električne energije utrošene za rad mašina i troškovi amortizacije hardvera. Pošto je ovo u praksi izuzetno teško precizno izdvojiti za fizička lica, majneri se često suočavaju sa problemom dokazivanja.
• Šta ako nemate dokaz o nabavnoj ceni?Ako je kriptovaluta kupljena pre mnogo godina u kešu, dobijena besplatno (airdrop), ili su izvodi izgubljeni, primenjuje se nepovoljno pravilo: nabavna cena se tretira kao 0 (nula dinara). To znači da se porez od 15% plaća na ukupan iznos koji legne na bankovni račun.

Poreski podsticaj za reinvestiranje kripto dobiti

U cilju podsticanja domaće privrede, zakonodavac je uveo stimulans:

Ukoliko obveznik kapitalni dobitak ostvaren prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u:

1. Osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije, ili
2. Kapital investicionog fonda čiji je centar poslovnih aktivnosti u Srbiji,

obveznik se oslobađa 50% poreza na kapitalnu dobit. Time efektivna poreska stopa pada sa 15% na samo 7,5%.

Udeli u preduzećima (d.o.o.) i akcije: Specifičnosti prodaje biznisa

Kada osnivač preduzeća prodaje svoj udeo u d.o.o. stranom investitoru ili drugom licu, reč je o milionskim transakcijama gde kapitalni dobitak igra presudnu ulogu.

• Nabavna cena udela: Predstavlja iznos osnovnog osnivačkog kapitala koji je osnivač stvarno uplatio prilikom osnivanja društva (npr. zakonski minimum od 100 dinara ili veći uneti osnivački ulog), uvećan za eventualne naknadne uplate kapitala ili dokapitalizaciju.
• Prodajna cena: Ugovorena cena udela iz ugovora o prenosu udela overenog kod notara.
• Primer visokog poreskog opterećenja:Ako ste osnovali d.o.o. sa kapitalom od 1.000 dinara pre 4 godine, razvili posao i danas prodajete firmu za 200.000 evra:Vaša nabavna cena je zanemarljiva (oko 8 evra). Kapitalni dobitak je praktično čitavih 200.000 evra, a porez od 15% iznosiće čak 30.000 evra.
• Rešenje: Ukoliko je osnivač bio vlasnik udela duže od 10 godina, prenos je u celosti oslobođen poreza na kapitalnu dobit po članu 72a ZPDG. Zbog toga se u korporativnoj praksi često strateški čeka navršenje 10 godina vlasništva pre finalne prodaje (tzv. “exit”).

Kapitalni gubici i mehanizam “poreskog prebijanja”

U investicionom svetu ne donosi svaki posao profit. Često se nekretnina proda ispod cene zbog hitnosti, ili se akcije i kriptovalute prodaju sa gubitkom u periodu pada tržišta (tzv. “bear market”).

Zakon o porezu na dohodak građana pruža zaštitni mehanizam:

1. Prebijanje u istoj godini: Kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava ili imovine može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava u toku iste kalendarske godine.
2. Prenošenje gubitka na 5 godina: Ukoliko je u jednoj godini ostvareni kapitalni gubitak veći od dobitka, preostali deo gubitka prenosi se u naredne godine i može se prebijati sa dobicima u narednih pet godina, po redosledu nastanka.

Ograničenje po vrstama imovine

Kapitalni gubici se mogu prebijati isključivo unutar istog tipa imovine:

• Dobici od nepokretnosti prebijaju se samo gubicima od nepokretnosti.
• Dobici od hartija od vrednosti i udela prebijaju se gubicima od hartija od vrednosti i udela.
• Dobici od digitalne imovine prebijaju se isključivo gubicima od digitalne imovine.

Nije dozvoljeno gubitak sa berze ili kripta koristiti za umanjenje poreza na prodaju porodične kuće.

Poređenje: Porez na kapitalnu dobit vs. Porez na prenos apsolutnih prava

U javnosti se ova dva poreza svakodnevno brkaju, što stvara ozbiljne pravne i finansijske nesporazume između kupaca i prodavaca nekretnina.

Vodič kroz proceduru: Prijava poreza na obrascu PPDG-3R korak po korak

Podnošenje poreske prijave je stroga zakonska dužnost. Čak i ako ste uvereni da imate pravo na oslobođenje po osnovu 10 godina vlasništva ili rešavanja stambenog pitanja, vi nemate pravo da sami sebe oslobodite poreza. Konačnu odluku u formi rešenja donosi isključivo nadležna filijala Poreske uprave.

Rokovi koje ne smete propustiti

• Opšti rok: Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od dana prenosa prava (dan zaključenja/overe ugovora kod notara).
• Rok kod javnih beležnika: Po službenoj dužnosti, javni beležnik u Srbiji primerak kupoprodajnog ugovora elektronskim putem prosleđuje Poreskoj upravi i RGZ-u. Međutim, to ne oslobađa građanina obaveze da samostalno proveri status i podnese poresku prijavu PPDG-3R ukoliko želi da dostavi dokaze o nabavnoj ceni, ulaganjima ili zahteva oslobođenje.
• Rok za digitalnu imovinu: Prijava se podnosi u roku od 30 dana od dana prijema fiat novca ili zamene imovine.

Način podnošenja prijave

1. Elektronski (Preporučeno): Preko državnog portala ePorezi. Za pristup je neophodan elektronski potpis na ličnoj karti ili instalirana aplikacija ConsentID (dvofaktorska autentifikacija). U sekciji za podnošenje prijava bira se formular PPDG-3R.
2. U papirnom obliku: Predajom na pisarnici filijale Poreske uprave prema mestu prebivališta prodavca ili slanjem preporučenom poštom.

Kontrolna lista (Checklist) potrebne dokumentacije

Prilikom podnošenja prijave na obrascu PPDG-3R neophodno je priložiti skeniranu ili originalnu dokumentaciju:

• Dokaz o prodaji: Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o prenosu udela ili berzanski zaključak (overen kod notara gde je primenjivo).
• Dokaz o prethodnom sticanju (nabavci): Stari kupoprodajni ugovor iz godine kada ste vi kupili imovinu, pravosnažno rešenje o nasleđivanju, ugovor o poklonu ili građevinska i upotrebna dozvola.
• Dokaz o plaćenoj ceni pri nabavci: Bankarski izvod, nalog za prenos ili priznanica koja dokazuje da je raniji vlasnik isplaćen.
• Dokazi o ulaganjima: Građevinske situacije, specifikacije radova, fiskalni računi za kupljeni građevinski materijal i instalacije.
• Ukoliko se traži oslobođenje za stambeno pitanje (do 90 dana): Novi kupoprodajni ugovor za nekretninu kojom se rešava pitanje stanovanja, dokaz o uplati novca prodavcu nove nekretnine, izjava o zajedničkom domaćinstvu i izvodi iz matične knjige za članove porodice.
• Za digitalnu imovinu: Izveštaj o trgovanju sa kripto-berze u PDF formatu, “blockchain explorer” zapisi o transakcijama i izvod iz poslovne banke o uplatama i isplatama.

Donošenje rešenja i plaćanje

Nakon obrade prijave, poreski inspektor donosi Rešenje o utvrđivanju poreza na kapitalni dobitak. U rešenju je specificiran tačan iznos poreza, račun javnih prihoda i jedinstveni poziv na broj (BOP).

Rok za uplatu poreza iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Ukoliko se porez ne uplati u ovom roku, od narednog dana počinje da teče zatezna kamata propisana zakonom (referentna kamatna stopa NBS uvećana za 10 procentnih poena).

Najčešće zablude i greške u praksi

1. Zabluda: “Ako sam prodao stan ispod tržišne cene rođaku, nema poreza.”Poreska uprava ne prihvata fiktivno niske cene u ugovorima. Ako ste stan koji vredi 100.000 evra ugovorili na 40.000 evra, inspektor će proceniti tržišnu vrednost i razrezati porez na realnu tržišnu osnovicu.
2. Zabluda: “Ako kupujem stan detetu, to se ne računa kao rešavanje stambenog pitanja.”Netačno. Član 79 ZPDG izričito priznaje kupovinu stana članovima uže porodice (deca, bračni drug, usvojenik) pod uslovom da time rešavaju stambeno pitanje i da čine isto domaćinstvo.
3. Zabluda: “Prošlo je 10 godina, ugovor je overen kod notara i ja ne moram ništa da radim.”Iako je obaveza nula dinara, Poreska uprava u svojim registrima evidentira promet. Preporučljivo je pribaviti formalno uverenje ili rešenje o konstatovanju oslobođenja kako bi u poreskom sistemu vaš dosije bio u potpunosti čist za buduće transakcije.
4. Zabluda: “Kripto se oporezuje tek kad se prebaci na račun u domaćoj banci.”Zakon definiše poreski događaj kao bilo koje otuđenje. Čak i trošenje kriptovaluta preko inostranih kripto platnih kartica (npr. plaćanje računa u prodavnici u Srbiji) formalno predstavlja prenos uz naknadu koji podleže prijavi.

Zaključak i saveti za poresku optimizaciju

Porez na kapitalnu dobit ne mora biti nepredviđeni trošak koji će vam pokvariti finansijske planove. Ključ uspešnog upravljanja ovom obavezom leži u blagovremenom planiranju:

• Strateški pratite kalendar: Ako se približavate roku od 10 godina vlasništva (npr. posedujete nekretninu 9 godina i 7 meseci), odlaganje overe kupoprodajnog ugovora za svega nekoliko meseci uštedeće vam hiljade evra.
• Prikupljajte i arhivirajte račune: Svako ulaganje u nekretninu beležite ugovorima i računima sa iskazanim PDV-om. Improvizovane priznanice na parčetu papira Poreska uprava odbacuje.
• Poštujte rok od 30 dana: Izbegnite zatezne kamate i prekršajne kazne koje za nepodnošenje prijave mogu iznositi od 5.000 do 150.000 dinara za fizička lica.
• Konsultujte stručnjaka pre potpisa: Kod složenih transakcija (prodaja udela u firmama, zamena nekretnina veće vrednosti, likvidacija kripto-portfolija), pre overe ugovora konsultujte poreskog savetnika ili advokata specijalizovanog za poresko pravo. Jedna ispravno formulisana ugovorna klauzula često donosi višestruko veće uštede od cene samog pravnog saveta.